Preporuke za izvođenje, hidroizolaciju i oblaganje betonskih bazena

PROBNO OPTEREĆENJE BAZENA 
Nakon vezivanja i potrebnog perioda „zrenja” betona radi se proba na opterećenje, koja se vrši zatvaranjem svih otvora u bazenu i punjenjem vodom, a zatim se pet dana prati nivo vode u bazenu. U slučaju da bazen „ne prođe” test opterećenja mora da se pristupi sanaciji koja podrazumeva injektiranje epoksidnim smolama EPOJET, EPOJET LV i sl. ili, u težim slučajevima, sanaciji upotrebom karbonskih traka i/ili karbonskih tkanina CARBOPLATE i MAPEWRAP. 



REPROFILACIJA ZIDOVA BAZENSKE ŠKOLJKE
U cilju postizanja projektovane geometrije bazenske školjke potrebno je izvršiti reprofilisanje zidova sa prelivnim kanalima. Priprema podloge vrši se čišćenjem od prašine, cementne skrame i oplatnih ulja. Površine koje su izložene direktnoj sunčevoj svetlosti ili vetru prethodno moraju dubinski da se zasite vodom. Reprofilacija se može izvoditi jednokomponentnim ili dvokomponentnim finim cementnim malterima. U proizvodnom asortimanu Mapei najčešće se za ovu svrhu upotrebljava NIVOPLAN, cementni malter sa specijalnim sintetičkim smolama, koji se u cilju bolje prionjivosti meša sa lateksom sintetičke smole PLANICRETE. U slučaju kada je potrebno da se oblaganje izvodi brzo posle završetka reprofilacije, upotrebljava se PLANITOP FAST 330 koji može da se nanosi u debljini od 3 do 30 mm u jednom nanosu. Prednost ovog proizvoda je što omogućava oblaganje keramičkim pločicama posle samo 4 sata od završetka reprofilacije, pri temperaturi od +20°C.

IZRADA SLOJA ZA PAD NA DNU BAZENA 
Podloga se priprema uklanjanjem ostataka cementne skrame, sredstava za negu betona, prašine i masnoće kako bi se povećala prionjivost na betonsku površinu. Sloj za pad može da se izvodi estrisima pripremljenim sa brzosušećim hidrauličkim vezivima. Time se postiže značajna ušteda u vremenu izgradnje bazena. Mešavina spravljena sa hidrauličkim vezivom TOPCEM može da se nadograđuje već posle 24 sata od završetka ugradnje. Na ovaj način dobijamo estrih sa kontrolisanim skupljanjem a mehaničke čvrstoće su bolje nego kod klasičnih cementnih mešavina. Pre ugradnje sloja za pad nanosi se SN veza koja se spravlja od mešavine lateksa PLANICRETE, vode i TOPCEM-a, odnosno veziva sa kojima se radi estrih. 

OBRADA PRODORA 
Najosetljivija mesta u zaštiti od procurivanja su prodori namenjeni raznim vrstama instalacija. Načina za obradu prodora je više, a navodimo jedan prilično jednostavan. Upotrebom hidrofilne fleksibilne paste MAPEPROOF SWELL postiže se sigurno zaptivanje. Ovaj materijal u kontaktu sa vodom povećava zapreminu čime sprečava prodor vode u dubinu konstrukcije. Da bi se ograničila ekspanzija, posle zaptivanja pastom nanosi se epoksidni malter ADESILEX PG1.



HIDROIZOLACIJA BETONSKIH BAZENA 
Preko reprofilisanih zidova i dna bazena ugrađuje se polimer-cementna hidroizolacija, koja štiti betnonsku konstrukciju od dejstva vode. Polimer-cementna fleksibilna hidroizolacija MAPELASTIC nanosi se gletericom u dva sloja. U prvi sloj se ugrađuje mrežica od alkalnootpornih staklenih vlakana. Ovakvom hidroizolacijom, na koju se primenom odgovarajućeg lepka polaže obloga od keramičkih pločica ili mozaika, postiže se kompletno suv sistem svih slojeva. MAPELASTIC ima odličnu čvrstoću prianjanja, veću od 1,0 N/mm², a vodonepropustan je do 3  atm na pozitivan pritisak i 1 atm na negativan pritisak (DIN 1048). Otporan je na cikluse zamrzavanja i odmrzavanja, i to na više od 300 ciklusa (UNI 7087), a moguće rastezanje (DIN 53504) posle 28 dana je 30  %, što je važno zbog premošćavanja eventualnih pukotina u podlozi. Ivice, uglovi, instalacioni prodori i dilatacione fuge obrađuju se trakama, manžetnama i fazonskim elementima MAPEBAND. Za bazene kod kojih nije predviđena završna obloga od keramičkih pločica ili mozaika, direktno na sazrelu polimer-cementnu hidroizolaciju može da se nanese elastična boja na bazi akrilnih smola, u dva sloja. Boja ELASTOCOLOR WATERPROOF se nanosi 15 dana posle nanošenja MAPELASTIC-a.

 

 POLAGANJE OBLOGA OD KERAMIČKIH PLOČICA I STAKLENOG MOZAIKA 
Kako je voda u bazenu hemijski tretirana, u bazenima mogu da se koriste samo specijalne pločice koje mogu da podnesu takve uslove. Bazenske pločice se proizvode sa širokom paletom fazonskih komada (uglovi, krivine, kontrakrivine, fazonski komadi za stepenice, prelivne kanale itd). Jedan od najvažnijih faktora koji utiču na izbor lepka za lepljenje obloge od keramičkih pločica u bazenu je vrsta podloge, tj. njena svojstva. Pored toga što podloga mora da bude čvrsta, čista, suva i ravna, potrebna je i dovoljna zrelost. Ukoliko se obloga lepi na nedovoljno sazrelu podlogu, postoji velika verovatnoća da bi u periodu zrenja podloge, zbog neizbežnog skupljanja, završna obloga počela da se odvaja pod uticajem velikih napona. Tu pojavu, u određenim slučajevima, možemo da sprečimo upotrebom fleksibilnih lepkova kao što je visokokvalitetni cementni lepak sa produženim otvorenim vremenom i bez klizanja na vertikalnim površinama KERAFLEX MAXI S1 u klasi C2 TE S1. Nanosi se u debljinama do 15 mm. U slučaju potrebe za brzovezujućim lepkovima upotrebljava se lepak ELASTORAPID u klasi C2 FTE S2, čime se omogućava početak fugovanja za samo 3 sata od lepljenja. Puno opterećenje je omogućeno za samo 3 dana. Lepljenjem obloge od staklenog mozaika pruža se široka paleta boja i kombinacija, a njegov format omogućava mnogo jednostavnije postavljanje kod bazena nepravilnih oblika. Time se izbegava upotreba fazonskih elemenata što značajno smanjuje troškove. Za polaganje staklenog mozaika, iz estetskih razloga, koriste se lepkovi u beloj boji kakav je i ADESILEX P10 u klasi C2  TE, koji u kombinaciji sa ISOLASTIC-om, polimernim dodatkom za poboljšanje prionjivosti i fleksibilnosti, postaje lepak klase fleksibilnosti S1. Pored dobre prionjivosti, ovaj lepak ima izuzetno finu granulaciju, čime se omogućava nanošenje u tankom sloju što je za ovu vrstu obloge izuzetno važno. 



FUGOVANJE 
Oblaganje bazena keramičkim pločicama treba da se završi fugovanjem. Izbor mase za fugovanje zavisi od vrste vode kojom se pune bazeni i od hemijskih sredstava kojima će se održavati higijena. Širina fuge zavisi od veličine pločice. U bazenima za plivanje upotrebljavaju se mase za fugovanje na bazi cementa. Po normi EN 13888, ove mase sa oznakom CG dele se u dve grupe — CG1 i CG2. Preporuka je da se bazeni fuguju masama klase CG2 koje poseduju visoku otpornost na abraziju i smanjeno upijanje vode. U cilju što bržeg punjenja bazena vodom mogu da se upotrebljavaju brzovezujuće mase za fugovanje kao što je ULTRACOLOR PLUS. Ova masa omogućava fugovanje u debljinama od 2 do 20 mm, vodoodbojna je i sprečava nastanak buđi, a omogućava punjenje bazena za 48 sati. U slučaju bazena sa termalnom ili morskom vodom, zapunjavanje fuga se zbog hemijskog opterećenja izvodi reakcionim masama za fugovanje na epoksidnoj osnovi KERAPOXY CQ i KERAPOXY DESIGN.



ZAPUNJAVANJE DILATACIJA I SPOJEVA 
Na samom kraju izgradnje bazena preostalo je da se zapune dilatacioni spojevi koji se ostavljaju u određenom rasteru koji zavisi od više faktora kao npr. dubine bazena, upotrebljenog betona, lepka, mase za fugovanje, ali i oblika konstrukcije. Dilatacije i svi spojevi zidova međusobno, spojevi zida i poda ili prelomi nivelete bazena treba da se obrade umetanjem sunđeraste trake MAPEFOAM na dno dilatacije i zapune silikonskom masom. Pre nanošenja silikonske mase potrebno je da se kontaktna bočna površina pločica tretira osnovnim prianjajućim premazom PRIMER FD. Silikonska masa za zapunjavanje sa acetatnim zamreženjem MAPESIL AC, na raspolaganju u 26 boja, otporna je na buđ i bakterije. Posle svih navedenih i pravilno odrađenih postupaka, uz naravno isti takav kvalitet radova i u pogledu funkcionisanja bazenske tehnike (sistemi za prečišćavanje, osvetljenje...), ostaje samo da se uz redovno održavanje sačuva kvalitetno funkcionisanje bazena.