Sa pojavom pločica velikog formata, dizajnerske mogućnosti u sferi keramičkih obloga postale su praktično neograničene.
Veliki formati brzo su postali popularni iz više razloga. Dizajnerima se dopada finalni izgled bez previše spojnica koji stvara iluziju neprekinute, monolitne površine. Prostor izgleda veći, svetliji i svakako upadljiviji, jer veliki format unosi atmosferu raskoši i luksuza.
Pored estetike, manji broj fuga znači i lakše održavanje, što je naročito bitno krajnjim korisnicima.
Kada govorimo o ugradnji, velikoformatne pločice nose sa sobom izazove na koje je moguće odgovoriti samo ako je izvođač adekvatno edukovan za pravilno polaganje i poseduje poseban alat za sigurno rukovanje ovim pločicama.
Kao odgovor na rast popularnosti velikih formata, Mapei je za ovu namenu razvio porodicu cementnih lepkova ULTRALITE, koji su jedinstveni, najsavremeniji lepkovi specijalno formulisani za lepljenje keramičkih pločica velikih formata i tankih porcelanskih pločica, mozaika i prirodnog kamena.
DEFINICIJA VELIKIH FORMATA
Savremene tehnologije omogućavaju izradu keramičkih pločica velikih dimenzija – čak do 3,2 m x 1,6 m i debljine od 3 mm do 12 mm.
Inovativne tehnologije dolaze pre svega iz Italije, jer je ova zemlja jedan od najvećih i najuticajnijih proizvođača keramičkih pločica. Istovremeno sa razvojem keramičkih pločica uređuje se i način njihove ugradnje. Tako je Italija bila među prvim zemljama u kojima je za ovu oblast uveden nacionalni standard.
Godine 2013. u Italiji je donet standard UNI 11943 kojim su postavljena pravila i uputstva za izbor, projektovanje, izvođenje, upotrebu i održavanje obloga od keramičkih pločica. Standard je dopunjen 2016. godine i sada ima oznaku UNI 11493-1.
Prema ovom standardu keramička pločica velikog formata jeste ona kod koje najmanje jedna stranica prelazi 60 cm, dok je tanka keramička pločica ona čija debljina iznosi najviše 5 mm.
PREDUSLOVI ZA KVALITETNU UGRADNJU VELIKIH FORMATA
Dok investitor pri donošenju odluke u pogledu izbora keramičkih pločica prednost daje konačnom izgledu, izvođači se susreću sa malo drugačijim izazovima.
Težina pločice je verovatno glavni od njih, i to ne samo zbog otežanog prenošenja i ugradnje. Teška pločica mora ravnomerno da „utone” u lepak, a ako do toga ne dođe, rezultat je završna površina koja ima neujednačen izgled.
Ovaj problem dodatno može da pogorša i neravna podloga. Osim toga, teške i velike ploče imaju veći ugib, te ako se pri radu ne koriste namenski alati može doći do deformacije ili, u najgorem slučaju, pucanja.
Kod lepljenja treba imati znanje i veštinu u smislu prave količine, redosleda i smera nanošenja lepka. Ako poleđina pločice nije dovoljno pokrivena, to može da ugrozi prianjanje i dovede do stvaranja vazdušnih džepova.
Tokom eksploatacije, naročito kod podnih obloga, ova mesta su podložna oštećenjima od koncentrisanog opterećenja usled nedostatka oslonca.
Uz sve navedeno, dva ključna faktora za ugradnju velikih formata jesu pravilna priprema podloge i odabir lepka.
Mapei redovno sarađuje sa izvođačima keramičkih radova pri izboru odgovarajućih proizvoda za ugradnju – materijala za pripremu podloge, lepkova i masa za fugovanje. Pločice velikih formata u poređenju sa tipičnim pločicama po pravilu imaju nisku upojnost te stoga zahtevaju posebne proizvode i dodatnu pažnju pri polaganju. Postojanost i funkcionalnost obloga od ovakvih pločica zavise od tačno određenih projektnih parametara, odgovarajuće pripreme podloge, izbora materijala i načina ugradnje.
Za izvođenje trajne i funkcionalne obloge od keramičkih pločica velikog formata, treba dakle obezbediti:
Keramičke pločice velikog formata mogu da se polažu na sve vrste tradicionalnih podloga kao što su:
Prethodno pomenutim italijanskim standardom UNI 11493-1 za izbor lepka za keramičke pločice velikog formata u slučaju cementne podloge preporučuje se upotreba lepkova klase C2 i deformabilnosti klase S1 ili S2, u zavisnosti od veličine pločica.
Odnos između dužine, širine i debljine povećava rizik od lomljenja velikoformatnih pločica, zbog čega se prilikom ugradnje ne pritiskaju previše čvrsto.
Kako bi se garantovala dobra pokrivenost poleđine pločica lepkom, Mapei je razvio formulu za lepkove na bazi nove tehnologije – ULTRALITE.
U odnosu na tradicionalne proizvode ovi lepkovi su karakteristični po svojoj nižoj viskoznosti i gustini i poznati su kao „laki” lepkovi.
Prednosti lepkova iz linije Ultralite su:
Za ugradnju velikoformatnih pločica, trenutni standardni preporučuju dvostruko nanošenje lepka, preciznije – nanošenje i na podlogu i na poleđinu pločice. Poleđina mora da bude čista i otprašena.
Ako je potrebno, očistiti je sunđerom i mešavinom vode i blagog deterdženta. Lepak se nanosi odgovarajućom nazubljenom metalnom gletericom. Na podlogu se najpre nanosi tanji sloj lepka ravnom stranom gleterice, kako bi se eliminisala preostala prašina. Zatim se nanosi ostatak lepka nazubljenom stranom gleterice, do pune pokrivenosti, i to pravolinijskim potezima. Lepak se nanosi na pločice takođe pravolinijskim potezima koji su paraleleni sa njihovom kraćom stranom. Pravac poteza na podlozi jednak je pravcu nanošenja lepka na pločice.
Da bi se obezbedilo potpuno prianjanje između pločice i podloge i istiskivanje preostalog vazduha, standard UNI 11493-1 propisuje dodatnu obradu površine pločice vibracionom pločom ili pritiskanje gumiranim gletericama. Pritisak na pločice izvodi se od sredine ka krajevima u pravcu nanošenja lepka, tako da se postigne potpuno istiskivanje vazduha iz formiranog vezivnog sloja. Opisana tehnika ugradnje ista je i za podne i zidne obloge.
Komentari
Load more comments