Bazeni sa betonskom školjkom su veoma čest izbor investitora jer lako mogu da se prilagode njihovim zahtevima, posebno u pogledu veličine i oblika konstrukcije. Ipak, pre estetike, bitno je ispoštovati određene standarde kada je u pitanju ugradnja betona. Da li će bazen trajno zadržati svoju funkciju, zavisi i od izbora i kvaliteta ugradnje hidroizolacionog sistema, kao i materijala za polaganje završne obloge – lepkova i masa za fugovanje.
Betoniranje treba da se izvodi sa što manje prekida, a kada se ne mogu izbeći, treba ih obraditi bubrećim trakama, npr. spojeve zidova i poda i nastavka betoniranja. Površina očvrslog betona mora da bude bez prslina, što se postiže sredstvima za kontrolisano skupljanje i/ili ekspanziju u ranim fazama očvršćivanja, vibriranjem betona tokom ugradnje ili adekvatnom negom betona.
Naravno, za dugotrajnu funkciju bazena najvažnija je vodonepropusnost. Kako je postižemo? Pre svega, beton se spravlja sa adekvatnom količinom cementa i dodatkom superplastifikatora. Tako dobijamo lako ugradljivu i obradljivu mešavinu sa niskim vodocementnim faktorom, a posledično postižemo vodonepropusnost očvrslog betona.
Betonska školjka se najpre reprofiliše a zatim se nanosi elastičan hidroizolacioni sistem na bazi polimercementa, u dva sloja sa ojačanjem mrežicom na bazi alkalnootpornih staklenih vlakana. Spojevi i dilatacije se obrađuju gumiranim trakama. U svakom bazenu postoje kritična mesta, kao npr, podne i zidne mlaznice, skimeri, slivnici reflektori itd. Prodore na ovim mestima dodatno obrađujemo hidroekspanzivnim pastama i vodonepropusnim epoksidnim malterima, da bismo obezbedili potpunu zaptivenost.
Postoji više mogućnosti, u zavisnosti od ličnog ukusa, vizuelnog utiska, brzine ugradnje, trajnosti, cene itd. Ipak, obloga betonskih bazena su najčešće keramičke pločice i različite vrste mozaika: stakleni, keramički, kameni ili porcelanski. Kao završna obrada, mogu se koristiti i posebne boje za bazene, koje se ne nanose direktno na beton već preko ugrađene polimercementne hidroizolacije.
Pre polaganja završne obloge od keramičkih pločica ili mozaika neophodno je uraditi reprofilaciju podova i zidova, radi dovođenja površina u potrebnu geometriju. Za ravnanje dna bazena koristi se estrih, a zidova reparaturni malter. Tek po sazrevanju estriha i maltera može se početi sa ugradnjom hidroizolacionog sistema.
Lepak ima veoma veliki uticaj na trajnost sistema u eksploataciji. Biramo ga, pre svega, u zavisnosti od vrste obloge. Ipak, izbor za bazene bi UVEK trebalo da budu poboljšani, deformabilni lepkovi zbog očekivanih temperaturnih promena, pomeranja i adekvatnog prianjanja u uslovima eksploatacije pod vodom. Treba napomenuti i da se za lepljenje mozaika upotrebljavaju posebno namenjeni lepkovi fine granulacije i bele boje, koja ne utiče na boju mozaika.
Kako je voda u bazenu hemijski tretirana, u bazenima mogu da se koriste samo namenski materijali koji mogu da izdrže takve uslove. Kada se radi o masama za fugovanje, koristimo vodoodbojne, polimer modifikovane mase na bazi cementa ili epoksidne mase koji obezbeđuju dodatnu hemijsku otpornost. Obrada spojeva i dilatacija izvodi se elastičnim silikonskim masama za zaptivanje otpornim na buđ i hemijska opterećenja. Posle očvršćavanja masa za fugovanje i zaptivanje, bazen je spreman za upotrebu.
Ostanite s nama u kontaktuPrijavite se za naš bilten, kako biste dobijali Mapei novosti
