Kako se rešiti vlage u zidovima?

Kako nastaje vlaga u zidovima?

Vlaga u zidovima nastaje najčešće kao posledica neizvedene hidroizolacije između betonskog temelja i zidanog dela objekta, ili ukoliko objekat nema izvedene betonske temelje već zidani deo objekta izlazi iz samog tla.

Kako prepoznati kapilarnu vlagu?

Kapilarnu vlagu prepoznajemo u početku po tamnim mrljama i mokrim zidovima.Vlaga se širi od tla ka visini objekta. Kasnije imamo otpadanje boje i glet mase sa zidova i imamo neprijatan miris ustajalog vazduha u prostoriji.

Kako razlikujemo kondenz od kapilarne vlage?

Ukoliko ste sigurni da vaš objekat ima izvedenu hidroizolaciju između betonskog temelja i zidanog dela objekta, a ipak imate neke od ovih simptoma, u tom slučaju kod vas je najverovatnije problem sa kondenzom. Kondenz nastaje kao posledica termo mosta između grejanog dela i negrejanog dela objekta.

Koji je redosled radova pri sanaciji?

Prvo obijamo sve stare slojeve do nosećeg dela objekta. To mogu biti cigla, blok ili kamen. Nakon toga iznosimo šut iz objekta, čistimo, produbljujemo fuge i pripremamo i bušimo rupe za izradu hemijske barijere.

Kako pravilno odabrati materijale?

Preporuka je uvek koristiti adekvatne proizvode za izradu hemijske barijere protiv kapilarnog podizanja vlage, nakon toga zidove malterišemo adekvatnim parodifuznim isušujućim malterima koji omogućavaju zidovima da dišu i da se višak vlage isuši iz zidova.

Koje završne premaze treba primeniti?

Uvek koristimo premaze na silikatnoj ili silikonskoj  osnovi, nikako premaze na akrilnoj osnovi zato što premazi na akrilnoj osnovi ne dozvoljavaju zidu da diše i da se višak vlage neometano isuši iz zidova.

Šta možemo da zaključimo?

Iz svega navedenog možemo zaključiti da problemu kapilarne vlage treba pristupiti u samom startu, ne dozvoliti da se vlaga nekontrolisano proširi kroz zidove, uvek se posavetovati sa stručnjacima i uvek primeniti adekvatne proizvode koji služe za ovu namenu.